DA LI JE GAME IGRA?

Ja sam Maja. Imam 9 godina. Moji roditelji su Muhamed i Fatima. Mi smo iz Hirata u Afganistanu. Krenula sam od naše kuće u stomaku moje majke Fatime. Zbog toga i ne znam tamo nikoga. Iz Afganistana smo krenuli u Iran. Tamo sam rođena. Iz Irana u Grčku, iz Grčke u Bugarsku. Potom, četiri godine u kampu Principovac kod Šida, u Srbiji. Tu sam naučila vaš jezik. A nisam zaboravila svoj. U Srbiji mi je bilo dobro. U Bosni, u Salakovcu mi je baš dobro. Sanjam da naš „game“ uspije i da stignemo u Švicarsku. Želim biti doktorica kako bi mogla pomagati ljudima, priča dijete od devet godina krenulo u potragu za boljim životom u trbuhu svoje majke. Priča u Mostaru na tečnom našem jeziku i pomaže svima u Migrantskom centru Salakovac „radeći“ kao prevodilac. Priča dijete, a moj drug Milan zapisuje. Kaže staviće u knjigu. I stavio je. Dok razmišljam o činjenici da je toliko godina imao moj sin Vedran 1992. godine kada ga sa majkom i sestrom posljednjim konvojem Dječije ambasade poslah iz pakla...